%20(D).gif)
%20(221021).gif)
ИСТОРИЈАТ И ДАН ОПШТИНЕ КУЧЕВО
Слика: панорама насеља Кучево са видиковца Јелена стена
ОД ГУДУСКУМА ДО КУЧЕВА
Захваљујући племенитим металима, злату и сребру, простор Кучева и околине реке Пек и њених притока и околног прибрежја, познат је још од давнина. Неки подаци говоре да су на обалама ове златоносне реке златно руно тражили још Аргонаути.
Прво познато име насеља (тада римског утврђења у коме се складиштило злато, сребро и гвожђе добијено у оближњем руднику) је Гудускум и везује се за 128. годину нове ере за време владавине императора Хадријана који је и посетио овај рудник 173. године нове ере. У подграђу ове римске утврде вековима касније нићи ће насеље под именом Кучево.
Помен овог имена историја први пут бележи у 13. веку када угарски краљ Ладислав IV 1273. године именује Грегоријуса за бана области Кучева и Браничева, да би ова област ушла у састав Немањићке Србије 1382. године као мираз уз снаху краља Милутина.
Падом Смедерева и доласком Турака у ове крајеве, губи се име Кучево, а област и насеља добијају име Крушевица. У време Милоша Обреновића називу се додаје Горња. Горња Крушевица 1882. године постаје средиште Среза Звишког, а 1886. године, на предлог историчара Милана Ђ. Милићевића, и уз подршку академика Стојана Новаковића, Кучеву се враћа његово старо име Кучево које и данас носи.
Од Гудускума до данашњег Кучева, овај градић у североисточној Србији, у средњем току реке Пек, траје скоро два миленијума.
КУЧЕВО ДАНАС
Данашње Кучево је административни, привредни, политички, спортски и културни центар општине.
Експлоатација и прерада дрвета, рудна богатства и минерална налазишта, уз сточарство као водећу грану пољопривреде, главни су ослонац привредног развоја овог краја.
Сам град има 3944 становника (према „Попису 2011”). Налази се на надморској висини од 110 до 940 метара (надморска висина у брдовитом делу досеже и преко 500 метара). Обиље шума чине плућа овог краја и у њему је пријатно током целе године.
У центру Кучева налази се хотел „Рудник” са 150 лежајева, затвореним базеном, теретаном, сауном, рестораном, малом и великом салом са око 600 места погодном за све врсте скупова, као и другим садржајима.
У непосредној близини је пећина Церемошња, једна од најлепших пећина у Србији, као и друга, по лепоти не мање важна, пећина Равништарка. Захваљујући свему овоме, у Кучеву постоје добри услови за развој туризма (сеоског, викенд, ловног, авантуристичког, спортског, спелеолошког, археолошког, конгресног, манифестационог, излетничког, као и домаће аутентичне гастрономије...).
ИСТОРИЈАТ
Рим и Византија били су присутни на простору Кучева и Браничева више од хиљаду година. За сво то време овај крај, богат рудама и племенитим металима, био је предмет њихове велике пажње и присуства. Нема цара ни владара од римских времена до данас који није копао злато у Пеку и брдима око Кучева. Зато се и сматра да је ова варошица у североисточној Србији веома стара насеобина.
На левој обали Кучајнске реке, близу њеног ушћа у Пек, формирао се римски град Гудускум који се сматра претечом варошице Кучево, па се справом може рећи да је то било старо Кучево.
Први писани документ за који се зна, у коме се помиње Кучево, јесте повеља Кулина Бана који датира из времена од 1180. до 1183. године када су босанске јединице, под Кулиновом командом, а на страни Византије, ратовале против великог српског жупана Стефана Немање поред осталога и око Браничева и Кучева. У тој повељи се каже да је босански бан Кулин зидао цркву када је „пленио кучевско загорје”. Из овога се да закључити да је Кучево постојало ко зна колико дуго, пре Кулинове повеље.
Кучево није било само име за једно насеље већ и за читав крај (област), које се у средњем веку обично спомиње заједно са Браничевом. Помен таквог Кучева имамо у 13. веку у повељи мађарског краља Ладислава IV из 1273. године када је извесни Георгије именован за бана Браничева и Кучева.
Браничево и Кучево је први пут потпало под власт српске државе у доба владавине Немањића – око 1290. године, а припојили су га краљеви Драгутин и Милутин после победе над бугарским одметницима/великашима (татарским властодршцима) браћом Дрмана и Куделина.
Средином 14. века (1358. године) помен Кучева налазимо у писмима дубровачких трговаца, док већ у Горњачкој повељи кнеза Лазара из 1379. године наилазимо на Кучево, али додуше као Крушевица, и ту се бележи прво званично појављивање Крушевице под тим именом.
И у турским летописима (бератима) спомиње се Кучево (нарочито у оном од 1. августа 1438. године када се каже „цар Мурат плени и попали Кучево и Браничево”).
Када је на Косову 1448. године потучена мађарска елитна војска коју је предводио Јан Хуњаци, помиње се да су те трупе прешле преко Дунава и кроз Браничево и Кучево стигле на Косово.
Године 1480. деспот Ђурађ у својој хрисовуљи спомиње села око Кучева.
Назив Крушевица задржаће се до касних година XIX века, а село Крушевица налазило се на месту данашњег Кучева. Према Владимировићевом рукопису, 1733. године се спомиње и назив Горња Крушевица где се каже да село Горња Крушевица има 13 домова, да место није имало цркву па о празник на службу у Тумане су ишли...
Дана 8. јула (по Јулијанском календару) 1882. године краљ Милан Први Обреновић доноси Указ да се село Горња Крушевица, седиште у срезу Звишком – округа Пожаревачког, прогласи варошицом, и да се то место од тада зове поново Кучево као некада. Овај се датум данас слави као Дан општине Кучево.
Среска зграда (капетанија), данашња зграда Општинске управе Кучево (Општине Кучево), носила је назив и „кнежев конак”. Кнежев конак је зидан од камена. Има скромну и лепу фасаду са орнаментима. Њу је подигао честити кнез Милош тридесетих година 19. века и наменио је за капетанију, капетанов стан и себи за конак кад благоизволи доћи у Звижд. По средини зграде је простран улаз. Лево крило зграде, од службеног улаза, служило је за канцеларије (службене просторије), а десно за капетанов стан. Подрум испод канцеларија служио је за апсану, а онај испод стана за оставу. Пространо двориште, на коме је данас зелена пијаца, служило је затвореницима за шетњу и друге потребе, а огромна столетна липа у дворишту служила је за одмор у дебелој хладовини. Ова зграда и данас постоји и задржала је свој спољашњи изглед.
Лепа фасада среске зграде је у разним временима дунђерским захватима била сасвим уништена, до непрепознавања. Лепота њене фасаде враћена је у њено првобитно стање тек 2002. године. Како је зграда одавно под заштитом државе, све се до детаља педантно вратило у првобитни изглед. Завод за заштиту споменика културе из Смедерева дозволио је само да се измене унутрашњи зидови у приземљу, као и кров у коме су данас смештене канцеларије, велики хол и вишенаменска конференцијска сала (скупштинска сала).
Извор: „Кучевачке новине”, број 18 од априла 2015. године
Уредник, приређивач и објава „КУЧЕВАЧКОГ ИНФОРМАТОРА”: медијски сарадник и веб-администратор – kucevacke.novine@gmail.com (Д)
Прилог припремио (текст, фото, табеле, графиконе, дизајн, прелом) и објавио: kucevacke.novine@gmail.com (Д)
Креирано: 2019. године; Ажурирано (сав садржај): 30.09.2021, 09.03.2022. године (Д)
