Територијална организација Србије

Статистички годишњак Републике Србије 2025: У административно-територијалном смислу, територијалне јединице Републике Србије на дан 1. јануара 2025. године су: две покрајине, 30 области (управних округа), 197 општина / градске општине и градови (јединица локалних самоуправа), 29 градова (Београд као посебна територијална јединица, и још 28 градова широм земље), 28 градске општине, 6158 насељених места, 193 градских насељених места.

Статистички годишњак Републике Србије 2017: У административно-територијалном смислу, територијалне јединице Републике Србије на дан 1. јануара 2017. године су: две покрајине, 30 области (управних округа), 198 општинe/градови/градске општине (јединица локалних самоуправа), 27 градова, 30 градске општине, 6158 насељених места, 193 градских насељених места.

Министарство спољних послова Републике Србије: У административно-територијалном смислу, Република Србија је подељена на две покрајине, 29 управних округа, 29 градова (Београд, као посебна територијална јединица, и још 28 градова широм земље), 194 општина, 6.169 насеља, 207 градских насеља и 5.962 осталих насеља. Град Београд и Град Ниш су посебне територијалне јединице.

Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултат динамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, док поред њих у Србији живи још 37 националности. Извор: Република Србија, Министарство спољних послова

ОПШТИНЕ У СРБИЈИ

Територијалну организацију Републике Србије чине општине, градови и град Београд (јединице локалне самоуправе) као територијалне јединице и аутономне покрајине као облик територијалне аутономије.([1], члан 2)

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника. Општине које су образоване до ступања на снагу Закона о територијалној организацији Републике Србије [1], могу имати мање од 10.000 становника. Изузетно, када постоје посебни економски, географски или историјски разлози, може се основати нова општина која има мање од 10.000 становника. Територија за коју се оснива општина представља природну и географску целину, економски повезан простор, који поседује развијену и изграђену комуникацију међу насељеним местима, са седиштем као гравитационим центром. ([1], члан 11)

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), у Републици Србији општине су: ([1], члан 16)

Табела: Општине у Републици Србији по Закону о територијалној организацији („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон)

ОПШТИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Редни број	НАЗИВ ОПШТИНЕ	ЗВАНИЧНА ВЕБ-ПРЕЗЕНТАЦИЈА ОПШТИНЕ	УПРАВНИ ОКРУГ КОМЕ ПРИПАДА ОПШТИНА	СТАТИСТИЧКИ РЕГИОН КОМЕ ПРИПАДА ОПШТИНА
1.	Ада	www.ada.org.rs	Севернобанатски	Војводина
2.	Александровац	www.aleksandrovac.rs	Расински	Шумадија и Западна Србија
3.	Алексинац	www.aleksinac.org	Нишавски	Јужна и Источна Србија
4.	Алибунар	www.alibunar.org.rs	Јужнобанатски	Војводина
5.	Апатин	www.soapatin.org	Западнобачки	Војводина
6.	Аранђеловац	www.arandjelovac.rs	Шумадијски	Шумадија и Западна Србија
7.	Ариље	www.arilje.org.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
8.	Бабушница	www.babusnica.rs	Пиротски	Јужна и Источна Србија
9.	Бајина Башта	www.bajinabasta.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
10.	Баточина	www.sobatocina.org.rs	Шумадијски	Шумадија и Западна Србија
11.	Бач	www.bac.rs	Јужнобачки	Војводина
12.	Бачка Паланка	www.backapalanka.rs	Јужнобачки	Војводина
13.	Бачка Топола	www.btopola.org.rs	Севернобачки	Војводина
14.	Бачки Петровац	www.backipetrovac.rs	Јужнобачки	Војводина
15.	Бела Паланка	www.belapalanka.org.rs	Пиротски	Јужна и Источна Србија
16.	Бела Црква	www.belacrkva.rs	Јужнобанатски	Војводина
17.	Беочин	www.beocin.rs	Јужнобачки	Војводина
18.	Бечеј	www.becej.rs	Јужнобачки	Војводина
19.	Блаце	www.blace.org.rs	Топлички	Јужна и Источна Србија
20.	Богатић	www.bogatic.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
21.	Бојник	www.bojnik.rs	Јабланички	Јужна и Источна Србија
22.	Бољевац	www.boljevac.org.rs	Зајечарски	Јужна и Источна Србија
23.	Босилеград	www.bosilegrad.org	Пчињски	Јужна и Источна Србија
24.	Брус	https://brus.ls.gov.rs/	Расински	Шумадија и Западна Србија
25.	Бујановац	www.bujanovac.rs	Пчињски	Јужна и Источна Србија
26.	Варварин	https://varvarin.ls.gov.rs/	Расински	Шумадија и Западна Србија
27.	Велика Плана	www.velikaplana.rs	Подунавски	Јужна и Источна Србија
28.	Велико Градиште	www.velikogradiste.rs	Браничевски	Јужна и Источна Србија
29.	Витина		Косовско-поморавски	Косово и Метохија
30.	Владимирци	www.vladimirci.org.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
31.	Владичин Хан	www.vladicinhan.org.rs	Пчињски	Јужна и Источна Србија
32.	Власотинце	www.vlasotince.rs	Јабланички	Јужна и Источна Србија
33.	Врбас	www.vrbas.net	Јужнобачки	Војводина
34.	Врњачка Бања	www.vrnjackabanja.gov.rs	Рашки	Шумадија и Западна Србија
35.	Вучитрн		Косовско-митровачки	Косово и Метохија
36.	Гаџин Хан	www.gadzinhan.rs	Нишавски	Јужна и Источна Србија
37.	Глоговац		Косовски	Косово и Метохија
38.	Гњилане		Косовско-поморавски	Косово и Метохија
39.	Голубац	www.golubac.org.rs	Браничевски	Јужна и Источна Србија
40.	Гора (седиште Драгаш)		Призренски	Косово и Метохија
41.	Горњи Милановац	www.gornjimilanovac.rs	Моравички	Шумадија и Западна Србија
42.	Деспотовац	www.despotovac.rs	Поморавски	Шумадија и Западна Србија
43.	Дечани		Пећки	Косово и Метохија
44.	Димитровград	www.dimitrovgrad.rs	Пиротски	Јужна и Источна Србија
45.	Дољевац	www.opstinadoljevac.rs	Нишавски	Јужна и Источна Србија
46.	Ђаковица		Пећки	Косово и Метохија
47.	Жабаљ	www.zabalj.rs	Јужнобачки	Војводина
48.	Жабари	www.zabari.org.rs	Браничевски	Јужна и Источна Србија
49.	Жагубица	www.zagubica.org.rs	Браничевски	Јужна и Источна Србија
50.	Житиште	www.zitiste.org.rs	Средњобанатски	Војводина
51.	Житорађа	www.zitoradja.org	Топлички	Јужна и Источна Србија
52.	Звечан		Косовско-митровачки	Косово и Метохија
53.	Зубин Поток		Косовско-митровачки	Косово и Метохија
54.	Ивањица	www.ivanjica.gov.rs	Моравички	Шумадија и Западна Србија
55.	Инђија	www.indjija.net	Сремски	Војводина
56.	Ириг	www.irig.rs	Сремски	Војводина
57.	Исток		Пећки	Косово и Метохија
58.	Кањижа	www.kanjiza.rs	Севернобанатски	Војводина
59.	Качаник		Косовски	Косово и Метохија
60.	Кладово	www.kladovo.org.rs	Борски	Јужна и Источна Србија
61.	Клина		Пећки	Косово и Метохија
62.	Кнић	www.knic.rs	Шумадијски	Шумадија и Западна Србија
63.	Књажевац	www.knjazevac.rs	Зајечарски	Јужна и Источна Србија
64.	Ковачица	www.kovacica.org	Јужнобанатски	Војводина
65.	Ковин	www.kovin.rs	Јужнобанатски	Војводина
66.	Косјерић	www.kosjeric.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
67.	Косово Поље		Косовски	Косово и Метохија
68.	Косовска Каменица		Косовско-поморавски	Косово и Метохија
69.	Косовска Митровица		Косовско-митровачки	Косово и Метохија
70.	Коцељева	www.koceljeva.gov.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
71.	Крупањ	www.krupanj.org.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
72.	Кула	www.kula.rs	Западнобачки	Војводина
73.	Куршумлија	www.kursumlija.org	Топлички	Јужна и Источна Србија
74.	Кучево	https://kucevo.rs/	Браничевски	Јужна и Источна Србија
75.	Лајковац	www.lajkovac.org.rs	Колубарски	Шумадија и Западна Србија
76.	Лапово	www.lapovo.rs	Шумадијски	Шумадија и Западна Србија
77.	Лебане	www.lebane.org.rs	Јабланички	Јужна и Источна Србија
78.	Лепосавић		Косовско-митровачки	Косово и Метохија
79.	Липљан		Косовски	Косово и Метохија
80.	Лучани	www.lucani.rs	Моравички	Шумадија и Западна Србија
81.	Љиг	www.ljig.rs	Колубарски	Шумадија и Западна Србија
82.	Љубовија	www.ljubovija.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
83.	Мајданпек	www.majdanpek.rs	Борски	Јужна и Источна Србија
84.	Мали Зворник	www.malizvornik.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
85.	Мали Иђош	www.maliidos.com	Севернобачки	Војводина
86.	Мало Црниће	www.opstinamalocrnice.rs	Браничевски	Јужна и Источна Србија
87.	Медвеђа	www.medvedja.org.rs	Јабланички	Јужна и Источна Србија
88.	Мерошина	www.merosina.org.rs	Нишавски	Јужна и Источна Србија
89.	Мионица	https://www.mionica.rs/	Колубарски	Шумадија и Западна Србија
90.	Неготин	www.negotin.rs	Борски	Јужна и Источна Србија
91.	Нова Варош	www.novavaros.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
92.	Нова Црња	https://www.novacrnja.rs/sr/	Средњобанатски	Војводина
93.	Нови Бечеј	www.novibecej.rs	Средњобанатски	Војводина
94.	Нови Кнежевац	www.noviknezevac.rs	Севернобанатски	Војводина
95.	Ново Брдо		Косовско-поморавски	Косово и Метохија
96.	Обилић		Косовски	Косово и Метохија
97.	Опово	www.opovo.org.rs	Јужнобанатски	Војводина
98.	Ораховац		Призренски	Косово и Метохија
99.	Осечина	www.osecina.com	Колубарски	Шумадија и Западна Србија
100.	Оџаци	www.odzaci.rs	Западнобачки	Војводина
101.	Параћин	www.paracin.rs	Поморавски	Шумадија и Западна Србија
102.	Петровац на Млави	www.petrovacnamlavi.rs	Браничевски	Јужна и Источна Србија
103.	Пећ		Пећки	Косово и Метохија
104.	Пећинци	www.pecinci.org	Сремски	Војводина
105.	Пландиште	www.plandiste-opstina.rs	Јужнобанатски	Војводина
106.	Подујево		Косовски	Косово и Метохија
107.	Пожега	www.pozega.org.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
108.	Прешево	www.presevo.rs	Пчињски	Јужна и Источна Србија
109.	Прибој	www.priboj.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
110.	Призрен		Призренски	Косово и Метохија
111.	Пријепоље	https://www.prijepolje.ls.gov.rs/	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
112.	Ражањ	www.sajt.razanj.org	Нишавски	Јужна и Источна Србија
113.	Рача	www.raca.rs	Шумадијски	Шумадија и Западна Србија
114.	Рашка	www.raska.gov.rs !	Рашки	Шумадија и Западна Србија
115.	Рековац	www.rekovac.rs	Поморавски	Шумадија и Западна Србија
116.	Рума	www.ruma.rs	Сремски	Војводина
117.	Свилајнац	www.svilajnac.rs	Поморавски	Шумадија и Западна Србија
118.	Сврљиг	www.svrljig.rs	Нишавски	Јужна и Источна Србија
119.	Сента	www.zenta-senta.co.rs	Севернобанатски	Војводина
120.	Сечањ	https://secanj.ls.gov.rs/	Средњобанатски	Војводина
121.	Сјеница	www.sjenica.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
122.	Смедеревска Паланка	www.smederevskapalanka.rs	Подунавски	Јужна и Источна Србија
123.	Сокобања	www.opstinasokobanja.com	Зајечарски	Јужна и Источна Србија
124.	Србица		Косовско-митровачки	Косово и Метохија
125.	Србобран	www.srbobran.rs	Јужнобачки	Војводина
126.	Сремски Карловци	www.sremskikarlovci.rs	Јужнобачки	Војводина
127.	Стара Пазова	www.starapazova.rs	Сремски	Војводина
128.	Сува Река		Призренски	Косово и Метохија
129.	Сурдулица	www.surdulica.org	Пчињски	Јужна и Источна Србија
130.	Темерин	www.temerin.rs	Јужнобачки	Војводина
131.	Тител	www.opstinatitel.rs	Јужнобачки	Војводина
132.	Топола	www.topola.rs	Шумадијски	Шумадија и Западна Србија
133.	Трговиште	www.trgoviste.rs	Пчињски	Јужна и Источна Србија
134.	Трстеник	www.trstenik.rs	Расински	Шумадија и Западна Србија
135.	Тутин	www.tutin.rs	Рашки	Шумадија и Западна Србија
136.	Ћићевац	www.cicevac.rs	Расински	Шумадија и Западна Србија
137.	Ћуприја	www.cuprija.rs/sr	Поморавски	Шумадија и Западна Србија
138.	Уб	www.opstinaub.org.rs	Колубарски	Шумадија и Западна Србија
139.	Урошевац		Косовски	Косово и Метохија
140.	Црна Трава	www.opstinacrnatrava.org.rs	Јабланички	Јужна и Источна Србија
141.	Чајетина	www.cajetina.org.rs	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
142.	Чока	www.coka.rs	Севернобанатски	Војводина
143.	Шид	www.sid.rs	Сремски	Војводина
144.	Штимље		Косовски	Косово и Метохија
145.	Штрпце		Косовски	Косово и Метохија
Укупно 145 општина [Закон о територијалној организацији („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон)]

Извор: [1], [2], [3], [6].

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

[1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
[2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
[3] ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[4] СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[5] ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
[6] СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
[7] РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
[8] РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
[9] УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
[10] УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
[11] ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
[12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
[13] УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА („Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
[14] СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

ГРАДОВИ, ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ И ГРАДСКА НАСЕЉА У СРБИЈИ

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника. Изузетно, када постоје посебни економски, географски или историјски разлози, може се утврдити да је град и територијална јединица која има мање од 100.000 становника, ако испуњава све остале критеријуме предвиђене законом. Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром. ([1], члан 17)

Територија града може бити подељена на градске општине. Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.([1], члан 19)

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), градови у Републици Србији су: ([1], члан 20) [члан 20 Закона о територијалној организацији Републике Србије]

Табела: Градови у Републици Србији по Закону о територијалној организацији („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон)

ГРАДОВИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Редни број	НАЗИВ ГРАДА	ЗВАНИЧНА ВЕБ-ПРЕЗЕНТАЦИЈА ГРАДА	УПРАВНИ ОКРУГ КОМЕ ПРИПАДА ГРАД	СТАТИСТИЧКИ РЕГИОН КОМЕ ПРИПАДА ГРАД
1.	Бор	www.bor.rs	Борски	Јужна и Источна Србија
2.	Ваљево	www.valjevo.rs	Колубарски	Шумадија и Западна Србија
3.	Врање	www.vranje.org.rs	Пчињски	Јужна и Источна Србија
4.	Вршац	www.vrsac.com	Јужнобанатски	Војводина
5.	Зајечар	www.zajecar.info	Зајечарски	Јужна и Источна Србија
6.	Зрењанин	www.zrenjanin.rs	Средњобанатски	Војводина
7.	Јагодина	www.jagodina.org.rs	Поморавски	Шумадија и Западна Србија
8.	Кикинда	www.kikinda.org.rs	Севернобанатски	Војводина
9.	Крагујевац	www.kragujevac.rs	Шумадијски	Шумадија и Западна Србија
10.	Краљево	www.kraljevo.rs	Рашки	Шумадија и Западна Србија
11.	Крушевац	www.krusevac.rs	Расински	Шумадија и Западна Србија
12.	Лесковац	www.gradleskovac.org	Јабланички	Јужна и Источна Србија
13.	Лозница	www.loznica.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
14.	Ниш	www.ni.rs	Нишавски	Јужна и Источна Србија
15.	Нови Пазар	www.novipazar.rs	Рашки	Шумадија и Западна Србија
16.	Нови Сад	www.novisad.rs	Јужнобачки	Војводина
17.	Панчево	www.pancevo.rs	Јужнобанатски	Војводина
18.	Пирот	www.pirot.rs	Пиротски	Јужна и Источна Србија
19.	Пожаревац	www.pozarevac.rs	Браничевски	Јужна и Источна Србија
20.	Приштина		Косовски	Косово и Метохија
21.	Прокупље	www.prokuplje.org.rs	Топлички	Јужна и Источна Србија
22.	Смедерево	www.smederevo.org.rs	Подунавски	Јужна и Источна Србија
23.	Сомбор	www.sombor.rs	Западнобачки	Војводина
24.	Сремска Митровица	www.sremskamitrovica.rs	Сремски	Војводина
25.	Суботица	www.subotica.rs	Севернобачки	Војводина
26.	Ужице	www.uzice.rs !	Златиборски	Шумадија и Западна Србија
27.	Чачак	www.cacak.org.rs	Моравички	Шумадија и Западна Србија
28.	Шабац	www.sabac.rs	Мачвански	Шумадија и Западна Србија
29.	Београд (главни град РС)	www.beograd.rs	Град Београд (Београдска облас)	Београдски регион
Укупно 29 градова [Закон о територијалној организацији („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон)]

Извор: [1], [2], [3], [6].

ГРАД БЕОГРАД

Град Београд је посебна територијална јединица утврђена Уставом и законом. ([1], члан 21)

Подела града Београда на градске општине утврђује се статутом града Београда, у складу са законом. ([1], члан 23)

Регион Београда (Града Београда) има статус посебне управне јединице у Србији која има своју управу. [10]

ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ У СРБИЈИ

На територији Републике Србије постоји 30 градских општина са стањем на дан 1. јануара 2019. године ([4], страна 15)

Табела: Градови са градским општинама у Републици Србији (стање 1. јануара 2019. године)

ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Редни број	ГРАДОВИ СА ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА	БРОЈ И НАЗИВ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ		ЗВАНИЧНА ВЕБ-ПРЕЗЕНТАЦИЈА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ
1.	Пожаревац	2	Пожаревац	www.pozarevac.rs
1.	Пожаревац	2	Костолац	www.kostolac.rs
2.	Врање	2	Врање	www.vranje.org.rs
2.	Врање	2	Врањска Бања	www.vranjska-banja.rs
3.	Београд	17	градске општине: (ЛИНК)
			Стари град	https://www.starigrad.org.rs/
			Врачар	www.vracar.rs !
			Палилула	www.palilula.org.rs
			Звездара	www.zvezdara.rs
			Вождовац	www.vozdovac.rs
			Чукарица	www.cukarica.rs
			Нови Београд	www.novibeograd.rs
			Савски венац	www.savskivenac.rs
			Раковица	www.rakovica.rs
			Земун	www.zemun.rs
			приградске општине: (ЛИНК)
			Сурчин	www.surcin.rs
			Младеновац	www.mladenovac.rs
			Лазаревац	www.lazarevac.rs
			Обреновац	www.obrenovac.rs
			Сопот	www.sopot.org.rs
			Барајево	www.barajevo.org.rs
			Гроцка	www.grocka.rs
4.	Ужице	2	Ужице	www.uzice.rs
4.	Ужице	2	Севојно	www.sevojno.org.rs
5.	Ниш	5	Црвени крст	www.gocrvenikrst.rs
			Пантелеј	www.pantelej.org.rs
			Медијана	www.medijana.rs
			Палилулa	www.palilula.eu
			Нишка Бања	www.goniskabanja.org.rs
6.	Нови Сад	2	Нови Сад	градске општине су формиране 14. јуна 2002. године, а укинуте 25. марта 2019. године
6.	Нови Сад	2	Петроварадин
Укупно 30 градских општина на дан 1. јануара 2019. године
Насеља која се деле на више општина: Београд и Ниш. ([6], страница 53) НАПОМЕНА: Град Нови Сад је до 25. марта 2019. године био организован као град са две градске општине: Нови Сад и Петроварадин. Изменом Статута града на седници Скупштине града Новог Сада одржане 25. марта 2019, укинуте су обе градске општине (које су формиране 14. јуна 2002. године). ПОДСЕТНИК: Град Крагујевац је од 2002. до 2008. године био организован као град са пет градских општиниа: Аеродром, Пивара, Станово, Стари град, Стагари.

Извор: [3], [4].

ГРАДСКА НАСЕЉА У СРБИЈИ

Систематски списак насеља у Републици Србији са стањем на дан 1. јула 2011. године израђен је за потребе спровођења Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. и представља извод из Регистра просторних јединица, који води Републички завод за статистику. Списак садржи и податке о типу насеља према правном критеријуму (Г – градска насеља, и О – остала насеља). За АП Косово и Метохија подаци о насељима дати су са стањем на дан 1. јануара 1998. године. ([6], стр. 3)

Табела: Градска насеља у Републици Србији (стање на дан 1. јула 2011. године, а за Косово и Метохију на дан 1. јануара 1998)

ГРАДСКА НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
ИЗВОР	УКУПАН БРОЈ ГРАДСКИХ НАСЕЉА	НАЗИВ ГРАДСКОГ НАСЕЉА
Градска насеља на дан 1. јула 2011. године [6]	207	Бели Поток, Београд (Вождовац), Пиносава, Београд (Врачар), Гроцка, Београд (Звездара), Београд (Земун), Велики Црљени, Лазаревац, Рудовци, Младеновац (варош), Београд (Нови Београд), Обреновац, Београд (Палилула), Борча, Овча, Београд (Раковица), Београд (Савски венац), Сопот, Београд (Стари град), Добановци, Сурчин, Београд (Чукарица), Остружница, Пећани, Руцка, Умка, Бачка Топола, Палић, Суботица, Житиште, Зрењанин, Нови Бечеј, Јаша Томић, Ада, Мол, Кањижа, Кикинда, Нови Кнежевац, Сента, Чока, Алибунар, Банатски Карловац, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово, Качарево, Панчево, Старчево, Апатин, Кула, Црвенка, Оџаци, Сомбор, Нови Сад, Футог, Петроварадин, Сремска Каменица, Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Србобран, Сремски Карловци, Бачки Јарак, Темерин, Тител, Инђија, Ириг, Рума, Мачванска Митровица, Сремска Митровица, Стара Пазова, Шид, Крупањ, Бања Ковиљача, Лозница, Мали Зворник, Шабац, Ваљево, Дивчибаре, Лајковац (варош), Белановица, Љиг, Мионица (варошица), Уб, Велика Плана, Смедерево, Смедеревска Паланка, Костолац, Пожаревац, Велико Градиште, Кучево, Петровац на Млави, Аранђеловац, Крагујевац, Лапово (варошица), Рача, Топола (варошица), Деспотовац, Ресавица, Јагодина, Параћин, Свилајнац, Ћуприја, Бор, Брза Паланка, Кладово, Доњи Милановац, Мајданпек, Неготин, Боговина, Бољевац, Зајечар, Књажевац, Сокобања, Ариље, Бајина Башта, Косјерић (варош), Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница, Севојно, Ужице, Златибор, Горњи Милановац, Ивањица, Гуча (варошица), Лучани (варошица), Чачак, Врњачка Бања, Краљево, Матарушка Бања, Рибница, Нови Пазар, Баљевац, Јошаничка Бања, Рашка, Тутин, Александровац, Брус, Крушевац, Трстеник, Ћићевац, Ниш (Медијана), Нишка Бања, Ниш (Палилула), Ниш (Пантелеј), Ниш (Црвени Крст), Алексинац, Алексиначки Рудник, Сврљиг, Блаце, Крушумлија, Куршумлијска Бања, Прокупље, Бабушница, Бела Паланка, Димитровград, Пирот, Власотинце, Лебане, Вучје, Грделица (варош), Лесковац, Медвеђа, Сијаринска Бања, Врање, Врањска Бања, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Бело Поље, Сурдулица, Глоговац, Качаник, Косово Поље, Липљан, Обилић, Подујево, Приштина, Урошевац, Дечане, Ђаковица, Бања, Исток, Клина, Пећ, Драгаш, Ораховац, Призрен, Сува Река, Вучитрн, Звечан, Косовска Митровица, Лепосавић, Лешак, Витина, Гњилане, Косовска Каменица.
Укупно 207 градских насеља на дан 1. јула 2011. године

Према „Статистичком годишњаку Републике Србије (2019)” (страница 15) Републичког завода за статистику, Београд, 2019, укупан број градских насељених места у Србији (са КиМ) је 193. ([4], страна 15)

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

[1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
[2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
[3] ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[4] СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[5] ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
[6] СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
[7] РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
[8] РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
[9] УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
[10] УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
[11] ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
[12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
[13] УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА („Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
[14] СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

УПРАВНИ ОКРУЗИ У СРБИЈИ

Управне округе, у складу са Законом о државној управи, образује Влада Уредбом о управним окрузима, којом се одређује и подручје и седиште управног округа. Управни округ се образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе. У управном округу органи државне управе по сопственој одлуци врше одређене послове. У окрузима се решава о управним стварима у првом степену, решава се о жалбама кад су у првом степену решавали имаоци јавних овлашћења, врши се надзор над радом ималаца јавних овлашћења и врши се инспекцијски надзор. На челу управних округа су начелници који усклађују рад окружних подручних јединица и прате примену директива и инструкција које су им издате, остваривање планова рада окружних подручних јединица и старају се о условима за њихов рад, прате рад запослених. На нивоу округа може бити формиран Савет управног округа. Њега чине начелник управног округа и председници општина и градоначелници градова са подручја управних округа. Седнице Савета сазива и председава начелник управног округа, а одржавају се најмање једном у два месеца. Закључке Савета, начелник управног округа је дужан да достави министру надлежном за послове управе, кога је дужан и да информише најмање једном годишње о раду Савета управног округа. [8]

Управни округ има начелника. Начелника управног округа поставља Влада на пет година, на предлог министра надлежног за послове управе. ([5], страна 217)

Уредбом о управним окрузима у Републици Србији образовано је 29 управних округа, а територија сваког од управних округа обухвата одређени број општина и градова. ([5], страна 217)

Образују се управни окрузи са следећим називима, седиштима и подручјима: ([2], члан 12)

Табела: Управни округзи у Републици Србији по Уредби о управним окрузима („Сл. гласник РС”, бр. 15/2006)

УПРАВНИ ОКРУЗИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Редни број	НАЗИВ УПРАВНОГ ОКРУГА	ПОДРУЧЈЕ (ТЕРИТОРИЈА) УПРАВНОГ ОКРУГА		СЕДИШТЕ УПРАВНОГ ОКРУГА	СТАТИСТИЧКИ РЕГИОН КОМЕ ПРИПАДА УПРАВНИ ОКРУГ
Редни број	НАЗИВ УПРАВНОГ ОКРУГА	бр.	општине и градови	СЕДИШТЕ УПРАВНОГ ОКРУГА	СТАТИСТИЧКИ РЕГИОН КОМЕ ПРИПАДА УПРАВНИ ОКРУГ
1.	Севернобачки www.severnobacki.okrug.gov.rs	3	Бачка Топола, Мали Иђош, Суботица	Суботица	Војводина
2.	Средњобанатски www.srednjobanatski.okrug.gov.rs	5	Житиште, Зрењанин, Нова Црња, Нови Бечеј, Сечањ	Зрењанин	Војводина
3.	Севернобанатски www.severnobanatski.okrug.gov.rs	6	Ада, Кањижа, Кикинда, Нови Кнежевац, Сента, Чока	Кикинда	Војводина
4.	Јужнобанатски www.juznobanatski.okrug.gov.rs	8	Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово, Панчево, Пландиште	Панчево	Војводина
5.	Западнобачки www.zapadnobacki.okrug.gov.rs	4	Апатин, Кула, Оџаци, Сомбор	Сомбор	Војводина
6.	Јужнобачки www.juznobacki.okrug.gov.rs	12	Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Србобран, Сремски Карловци, Темерин, Тител, Нови Сад	Нови Сад	Војводина
7.	Сремски www.sremski.okrug.gov.rs	7	Инђија, Ириг, Пећинци, Рума, Сремска Митровица, Стара Пазова, Шид	Сремска Митровица	Војводина
8.	Мачвански www.macvanski.okrug.gov.rs	8	Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Лозница, Љубовија, Мали Зворник, Шабац	Шабац	Шумадија и Западна Србија
9.	Колубарски www.kolubarski.okrug.gov.rs	6	Ваљево, Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина, Уб	Ваљево	Шумадија и Западна Србија
10.	Подунавски www.podunavskiokrug.rs	3	Велика Плана, Смедерево, Смедеревска Паланка	Смедерево	Јужна и Источна Србија
11.	Браничевски www.branicevski.okrug.gov.rs	8	Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац на Млави, град Пожаревац	Пожаревац	Јужна и Источна Србија
12.	Шумадијски www.sumadijski.okrug.gov.rs	7	Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача, Топола, Крагујевац	Крагујевац	Шумадија и Западна Србија
13.	Поморавски www.puo.rs	6	Деспотовац, Јагодина, Параћин, Рековац, Свилајнац, Ћуприја	Јагодина	Шумадија и Западна Србија
14.	Борски www.borski.okrug.gov.rs	4	Бор, Кладово, Мајданпек, Неготин	Бор	Јужна и Источна Србија
15.	Зајечарски www.zajecarski.okrug.gov.rs	4	Бољевац, Зајечар, Књажевац, Сокобања	Зајечар	Јужна и Источна Србија
16.	Златиборски www.zlatiborski.okrug.gov.rs	10	Ариље, Бајина Башта, Косјерић, Нова Варош, Пожега, Прибој, Пријепоље, Сјеница, град Ужице, Чајетина	Ужице	Шумадија и Западна Србија
17.	Моравички www.moravicki.okrug.gov.rs	4	Горњи Милановац, Ивањица, Лучани, Чачак	Чачак	Шумадија и Западна Србија
18.	Рашки www.raski.okrug.gov.rs	5	Врњачка Бања, Краљево, Нови Пазар, Рашка, Тутин	Краљево	Шумадија и Западна Србија
19.	Расински www.rasinski.okrug.gov.rs	6	Александровац, Брус, Варварин, Крушевац, Трстеник, Ћићевац	Крушевац	Шумадија и Западна Србија
20.	Нишавски www.nis.okrug.gov.rs	7	Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ, Сврљиг, град Ниш	Ниш	Јужна и Источна Србија
21.	Топлички www.toplicki.okrug.gov.rs	4	Блаце, Житорађа, Куршумлија, Прокупље	Прокупље	Јужна и Источна Србија
22.	Пиротски www.pirotski.okrug.gov.rs	4	Бабушница, Бела Паланка, Димитровград, Пирот	Пирот	Јужна и Источна Србија
23.	Јабланички www.jablanicki.okrug.gov.rs	6	Бојник, Власотинце, Лебане, Лесковац, Медвеђа, Црна Трава	Лесковац	Јужна и Источна Србија
24.	Пчињски www.pcinjski.okrug.gov.rs	7	Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, град Врање, Прешево, Сурдулица, Трговише	Врање	Јужна и Источна Србија
25.	Косовски	10	Глоговац, Качаник, Косово Поље, Липљан, Обилић, Подујево, Урошевац, Штимље, Штрпце, (град) Приштина	Приштина	Косово и Метохија
26.	Пећки	5	Дечани, Ђаковица, Исток, Клина, Пећ	Пећ	Косово и Метохија
27.	Призренски	4	Гора, Ораховац, Призрен, Сува Река	Призрен	Косово и Метохија
28.	Косовско-митровачки www.kosovskomitrovacki.okrug.gov.rs	6	Вучитрн, Звечан, Зубин Поток, Косовска Митровица, Лепосавић, Србица	Косовска Митровица	Косово и Метохија
29.	Косовко-поморавски	4	Витина, Гњилане, Косовска Каменица, Ново Брдо	Гњилане	Косово и Метохија
Укупно 29 управних округа [Уредба о управним окрузима („Службени гласник РС”, бр. 15/2006)]

Извор: [2], [8], [9], [7], [3], [4].

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне управне (територијалне) јединице у Србији, која има своју управу. [10] [11]

Београдски регион је јединица и на нивоу НСТЈ 3 (поред НСТЈ 2) у чији састав улази територија града Београда [13]

БЕОГРАДСКИ РЕГИОН

Редни број

НАЗИВ ОБЛАСТИ

на нивоу НСТЈ 2 (и НСТЈ 3)

ПОДРУЧЈЕ

СЕДИШТЕ

СТАТИСТИЧКИ РЕГИОН

Београдски регион (област)

www.beograd.rs

Град Београд

Београд

Београдски регион

Управни окрузи (њих 29) и територија града Београда (као посебна управна јединица) чине 30 територијалних јединица – области нивоа НСТЈ 3. [13]

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА (ИЗВОР):

[1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
[2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
[3] ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[4] СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[5] ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
[6] СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
[7] РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
[8] РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
[9] УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
[10] УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
[11] ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
[12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
[13] УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА („Службени гласник РС“, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
[14] СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ

На подручју Републике Србије постоји пет статистичких региона: Војводиан, Београд, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија. Ови региони су на НСТЈ 2 нивоу по Номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ) Европске уније и груписани су у две више НСТЈ 1 јединице: Србија – Север (Војводина и Београд) и Србија – Југ (Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија). [12]

Табела: Региони у Републици Србији по Закону о регионалном развоју („Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), тј. статистичке функционалне територијалне целине према нивоима НСТЈ по Уредби о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010)

СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Редни број	ФУНКЦИОНАЛНЕ ЦЕЛИНЕ НИВОА НСТЈ 2 (РЕГИОНИ)	Функционалне целине нивоа НСТЈ 2 чине територијалне јединице – области нивоа НСТЈ 3
1.	Београдски регион	Београдска област (територија града Београда).
2.	Регион Војводине	Управни окрузи (области): Севернобачки, Средњобанатски, Севернобанатски, Јужнобанатски, Западнобачки, Јужнобачки, Сремски.
3.	Регион Шумадије и Западне Србије	Управни окрузи (области): Мачвански, Колубарски, Шумадијски, Поморавски, Златиборски, Моравички, Рашки, Расински.
4.	Регион Јужне и Источне Србије	Управни окрузи (области): Подунавски, Браничевски, Борски, Зајечарски, Нишавски, Топлички, Пиротски, Јабланички, Пчињски.
5.	Регион Косово и Метохија	Управни окрузи (области): Косовски, Пећки, Призренски, Косовско-митровачки, Косовко-поморавски.
УКУПНО: 5 региона – статистичких функционалних територијалних целина нивоа НСТЈ 2

Извор: [12], [13], [14], [3], [4].

Табела: Статистичке функционалне територијалне целине према нивоима НСТЈ по Уредби о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010)

СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Редни број	ФУНКЦИОНАЛНЕ ЦЕЛИНЕ НИВОА НСТЈ 1	Функционалне целине нивоа НСТЈ 1 чине територијалне јединице – региони нивоа НСТЈ 2
1.	СРБИЈА – СЕВЕР	Београдски регион Регион Војводине
2.	СРБИЈА – ЈУГ	Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије Регион Косово и Метохиија
УКУПНО: 2 статистичке функционалне територијалне целине нивоа НСТЈ 1

Извор: [13], [14], [3], [4].

У литератури Републичког завода за статистику се сусрећу и следеће статистичке функционалне територијалне целине:

СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Редни број	СТАТИСТИЧКЕ ФУНКЦИОНАЛНЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЦЕЛИНЕ	ЧИНЕ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЈЕДИНИЦЕ – РЕГИОНИ
1.	АП Војводина	Регион Војводине
2.	Централна Србија	Београдски регион Регион Шумадије и Западне Србије Регион Јужне и Источне Србије
3.	АП Косово и Метохија	Регион Косово и Метохиија
УКУПНО: 3 статистичке функционалне територијалне целине

Извор: [3].

Извод из Уредбе о номенклатури статистичких територијалних јединица:

НСТЈ полази од територијалне организације Републике Србије утврђене законом. Основни принцип за успостављање нивоа у номенклатури јесте поштовање постојеће административне поделе.

Нивои у оквиру НСТЈ су статистичке функционалне територијалне целине.

Одређивање статистичких функционалних територијалних целина према нивоима изводи се тако што ниво НСТЈ 1 чине територијалне јединице региони нивоа НСТЈ 2, а њих чине територијалне јединице области нивоа НСТЈ 3.

Ниво НСТЈ 3 чине јединице локалне самоуправе у саставу управних округа.

([13], члан 5)

На основу критеријума утврђених овом уредбом, у Републици Србији се на нивоу НСТЈ 1 образују следеће функционалне целине:

Србија – север је јединица на нивоу НСТЈ 1 у чији састав улази Београдски регион и Регион Војводине.
Србија – југ је јединица на нивоу НСТЈ 1 у чији састав улазе: Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија.

([13], члан 6)

Функционалне целине нивоа НСТЈ 1 чине територијалне јединице – региони нивоа НСТЈ 2, и то:

Београдски регион;
Регион Војводине;
Регион Шумадије и Западне Србије;
Регион Јужне и Источне Србије;
Регион Косово и Метохија.*

([13], члан 7)

Функционалне целине нивоа НСТЈ 2 чине територијалне јединице – области нивоа НСТЈ 3, и то:

Београдски регион је јединица и на нивоу НСТЈ 3 у чији састав улази територија града Београда;
Регион Војводине чине седам области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територије јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то: Западнобачки управни округ, Јужнобанатски управни округ, Јужнобачки управни округ, Севернобанатски управни округ, Севернобачки управни округ, Средњобанатски управни округ и Сремски управни округ;
Регион Шумадије и Западне Србије чине осам области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територијалне јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то: Златиборски управни округ, Колубарски управни округ, Мачвански управни округ, Моравички управни округ, Поморавски управни округ, Расински управни округ, Рашки управни округ и Шумадијски управни округ;
Регион Јужне и Источне Србије чине девет области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територијалне јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то: Борски управни округ, Браничевски управни округ, Зајечарски управни округ, Јабланички управни округ, Нишавски управни округ, Пиротски управни округ, Подунавски управни округ, Пчињски управни округ и Топлички управни округ;
5. Регион Косова и Метохије чине пет области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територије јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то; Косовски управни округ, Косовско-митровачки управни округ, Косовско-поморавски управни округ, Пећки управни округ и Призренски управни округ.

Називи области нивоа НСТЈ 3 одређују се према називима управних округа чије територије јединице локалне самоуправе улазе у састав одређене области.

([13], члан 8)

ПРИМЕЊЕНА ЛИТЕРАТУРА (ИЗВОР):

[1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1] ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ („Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
[2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2] УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА („Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
[3] ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[4] СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
[5] ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
[6] СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
[7] РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
[8] РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
[9] УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
[10] УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
[11] ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
[12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12] ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ („Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
[13] УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА („Службени гласник РС“, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
[14] СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

НАПОМЕНА: Подаци су информативног карактера и нису за службену употребу. Страница је креирана у октобру 2020. године, те није до данас у потпуности ажурирана. Пре (званичне) употребе изнетих података, проверите исте код званичног извора, у супротном не одговарамо. Ако постоје промене у одређеним подацима, јавите и нама у мејлу веб-администратора како бисмо их ажурирали.