Територијална организација Србије

Статистички годишњак Републике Србије 2025: У административно-територијалном смислу, територијалне јединице Републике Србије на дан 1. јануара 2025. године су: две покрајине, 30 области (управних округа), 197 општина / градске општине и градови (јединица локалних самоуправа), 29 градова (Београд као посебна територијална јединица, и још 28 градова широм земље), 28 градске општине, 6158 насељених места, 193 градских насељених места.

Статистички годишњак Републике Србије 2017: У административно-територијалном смислу, територијалне јединице Републике Србије на дан 1. јануара 2017. године су: две покрајине, 30 области (управних округа), 198 општине/градови/градске општине (јединица локалних самоуправа), 27 градова, 30 градске општине, 6158 насељених места, 193 градских насељених места.

Министарство спољних послова Републике Србије: У административно-територијалном смислу, Република Србија је подељена на две покрајине, 29 управних округа, 29 градова (Београд, као посебна територијална јединица, и још 28 градова широм земље), 194 општина, 6.169 насеља, 207 градских насеља и 5.962 осталих насеља. Град Београд и Град Ниш су посебне територијалне јединице.

Етнички састав становништва Републике Србије је врло разноврстан, што је резултат динамичних догађаја током историје на овом простору. Већинско становништво су Срби, док поред њих у Србији живи још 37 националности. Извор: Република Србија, Министарство спољних послова

ОПШТИНЕ У СРБИЈИ

Територијалну организацију Републике Србије чине општине, градови и град Београд (јединице локалне самоуправе) као територијалне јединице и аутономне покрајине као облик територијалне аутономије.([1], члан 2)

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника. Општине које су образоване до ступања на снагу Закона о територијалној организацији Републике Србије [1],могу имати мање од 10.000 становника. Изузетно, када постоје посебни економски, географски или историјски разлози, може се основати нова општина која има мање од 10.000 становника. Територија за коју се оснива општина представља природну и географску целину, економски повезан простор, који поседује развијену и изграђену комуникацију међу насељеним местима, са седиштем као гравитационим центром. ([1], члан 11)

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије(„Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), у Републици Србији општине су: ([1], члан 16)

Табела: Општине у Републици Србији по Закону о територијалној организацији(„Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон)

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

1. [1]     ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1]    ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
2. [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
3. [3]     ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
4. [4]     СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
5. [5]     ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
6. [6]     СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
7. [7]     РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
8. [8]     РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
9. [9]     УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
10. [10]   УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
11. [11]   ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
12. [12]   ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12]  ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
13. [13]   УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА(„Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
14. [14]   СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

ГРАДОВИ, ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ И ГРАДСКА НАСЕЉА У СРБИЈИ

Територијалну организацију Републике Србије чине општине, градови и град Београд (јединице локалне самоуправе) као територијалне јединице и аутономне покрајине као облик територијалне аутономије. ([1], члан 2)

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника. Изузетно, када постоје посебни економски, географски или историјски разлози, може се утврдити да је град и територијална јединица која има мање од 100.000 становника, ако испуњава све остале критеријуме предвиђене законом. Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром. ([1], члан 17)

Територија града може бити подељена на градске општине. Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.([1], члан 19)

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), градови у Републици Србији су: ([1], члан 20) [члан 20 Закона о територијалној организацији Републике Србије]

Табела: Градови у Републици Србији по Закону о територијалној организацији(„Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон)

ГРАД БЕОГРАД

Територијалну организацију Републике Србије чине општине, градови и град Београд (јединице локалне самоуправе) као територијалне јединице и аутономне покрајине као облик територијалне аутономије. ([1], члан 2)

Град Београд је посебна територијална јединица утврђена Уставом и законом. ([1], члан 21)

Подела града Београда на градске општине утврђује се статутом града Београда, у складу са законом. ([1], члан 23)

Регион Београда (Града Београда) има статус посебне управне јединице у Србији која има своју управу. [10]

ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ У СРБИЈИ

На територији Републике Србије постоји 30 градских општина са стањем на дан 1. јануара 2019. године ([4], страна 15)

Табела: Градови са градским општинама у Републици Србији (стање 1. јануара 2019. године)

ГРАДСКА НАСЕЉА У СРБИЈИ

Систематски списак насеља у Републици Србији са стањем на дан 1. јула 2011. године израђен је за потребе спровођења Пописа становништва, домаћинстава и станова 2011. и представља извод из Регистра просторних јединица, који води Републички завод за статистику. Списак садржи и податке о типу насеља према правном критеријуму (Г – градска насеља, и О – остала насеља). За АП Косово и Метохија подаци о насељима дати су са стањем на дан 1. јануара 1998. године. ([6], стр. 3)

Табела: Градска насеља у Републици Србији (стање на дан 1. јула 2011. године, а за Косово и Метохију на дан 1. јануара 1998)

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

1. [1]     ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1]     ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
2. [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
3. [3]     ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
4. [4]     СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
5. [5]     ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
6. [6]     СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
7. [7]     РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
8. [8]     РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
9. [9]     УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
10. [10]   УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
11. [11]   ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
12. [12]   ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12]   ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
13. [13]   УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА(„Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
14. [14]   СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

УПРАВНИ ОКРУЗИ У СРБИЈИ

Управне округе, у складу са Законом о државној управи, образује Влада Уредбом о управним окрузима, којом се одређује и подручје и седиште управног округа. Управни округ се образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе. У управном округу органи државне управе по сопственој одлуци врше одређене послове. У окрузима се решава о управним стварима у првом степену, решава се о жалбама кад су у првом степену решавали имаоци јавних овлашћења, врши се надзор над радом ималаца јавних овлашћења и врши се инспекцијски надзор. На челу управних округа су начелници који усклађују рад окружних подручних јединица и прате примену директива и инструкција које су им издате, остваривање планова рада окружних подручних јединица и старају се о условима за њихов рад, прате рад запослених. На нивоу округа може бити формиран Савет управног округа. Њега чине начелник управног округа и председници општина и градоначелници градова са подручја управних округа. Седнице Савета сазива и председава начелник управног округа, а одржавају се најмање једном у два месеца. Закључке Савета, начелник управног округа је дужан да достави министру надлежном за послове управе, кога је дужан и да информише најмање једном годишње о раду Савета управног округа. [8]

Управни округ има начелника. Начелника управног округа поставља Влада на пет година, на предлог министра надлежног за послове управе. ([5], страна 217)

Уредбом о управним окрузима у Републици Србији образовано је 29 управних округа, а територија сваког од управних округа обухвата одређени број општина и градова. ([5], страна 217)

Образују се управни окрузи са следећим називима, седиштима и подручјима: ([2], члан 12)

Табела: Управни округзи у Републици Србији по Уредби о управним окрузима („Сл. гласник РС”, бр. 15/2006)

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне управне (територијалне) јединице у Србији, која има своју управу. [10] [11]

Београдски регион је јединица и на нивоу НСТЈ 3 (поред НСТЈ 2) у чији састав улази територија града Београда [13]

Управни окрузи (њих 29) и територија града Београда (као посебна управна јединица) чине 30 територијалних јединица – области нивоа НСТЈ 3. [13]

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА (ИЗВОР):

1. [1]     ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1]     ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
2. [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
3. [3]     ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
4. [4]     СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
5. [5]     ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
6. [6]     СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
7. [7]     РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
8. [8]     РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
9. [9]     УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
10. [10]   УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
11. [11]   ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
12. [12]   ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12]   ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
13. [13]   УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА(„Службени гласник РС“, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
14. [14]   СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ

На подручју Републике Србије постоји пет статистичких региона: Војводиан, Београд, Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србијаи Косово и Метохија. Ови региони су на НСТЈ 2 нивоу по Номенклатури статистичких територијалних јединица (НСТЈ) Европске уније и груписани су у две више НСТЈ 1 јединице: Србија – Север(Војводина и Београд) и Србија – Југ(Шумадија и Западна Србија, Јужна и Источна Србија и Косово и Метохија). [12]

Табела: Региони у Републици Србији по Закону о регионалном развоју („Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), тј. статистичке функционалне територијалне целине према нивоима НСТЈ по Уредби о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010)

Табела: Статистичке функционалне територијалне целине према нивоима НСТЈ по Уредби о номенклатури статистичких територијалних јединица („Службени гласник РС”, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010)

У литератури Републичког завода за статистику се сусрећу и следеће статистичке функционалне територијалне целине:

Извод из Уредбе о номенклатури статистичких територијалних јединица:

НСТЈ полази од територијалне организације Републике Србије утврђене законом. Основни принцип за успостављање нивоа у номенклатури јесте поштовање постојеће административне поделе.

Нивои у оквиру НСТЈ су статистичке функционалне територијалне целине.

Одређивање статистичких функционалних територијалних целина према нивоима изводи се тако што ниво НСТЈ 1 чине територијалне јединице региони нивоа НСТЈ 2, а њих чине територијалне јединице области нивоа НСТЈ 3.

Ниво НСТЈ 3 чине јединице локалне самоуправе у саставу управних округа.

([13], члан 5)

На основу критеријума утврђених овом уредбом, у Републици Србији се на нивоу НСТЈ 1 образују следеће функционалне целине:

1. Србија – северје јединица на нивоу НСТЈ 1 у чији састав улази Београдски регион и Регион Војводине.
2. Србија – југје јединица на нивоу НСТЈ 1 у чији састав улазе: Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије и Регион Косово и Метохија.

([13], члан 6)

Функционалне целине нивоа НСТЈ 1 чине територијалне јединице – региони нивоа НСТЈ 2, и то:

1. Београдски регион;
2. Регион Војводине;
3. Регион Шумадије и Западне Србије;
4. Регион Јужне и Источне Србије;
5. Регион Косово и Метохија.*

([13], члан 7)

Функционалне целине нивоа НСТЈ 2 чине територијалне јединице – области нивоа НСТЈ 3, и то:

1. Београдски регионје јединица и на нивоу НСТЈ 3 у чији састав улази територија града Београда;
2. Регион Војводинечине седам области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територије јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то: Западнобачки управни округ, Јужнобанатски управни округ, Јужнобачки управни округ, Севернобанатски управни округ, Севернобачки управни округ, Средњобанатски управни округ и Сремски управни округ;
3. Регион Шумадије и ЗападнеСрбије чине осам области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територијалне јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то: Златиборски управни округ, Колубарски управни округ, Мачвански управни округ, Моравички управни округ, Поморавски управни округ, Расински управни округ, Рашки управни округ и Шумадијски управни округ;
4. Регион Јужне и Источне Србијечине девет области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територијалне јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то: Борски управни округ, Браничевски управни округ, Зајечарски управни округ, Јабланички управни округ, Нишавски управни округ, Пиротски управни округ, Подунавски управни округ, Пчињски управни округ и Топлички управни округ;
5. 5. Регион Косова и Метохијечине пет области нивоа НСТЈ 3 у чији састав улазе територије јединице локалне самоуправе у саставу управних округа, и то; Косовски управни округ, Косовско-митровачки управни округ, Косовско-поморавски управни округ, Пећки управни округ и Призренски управни округ.

Називи области нивоа НСТЈ 3 одређују се према називима управних округа чије територије јединице локалне самоуправе улазе у састав одређене области.

([13], члан 8)

ПРИМЕЊЕНА ЛИТЕРАТУРА (ИЗВОР):

1. [1]     ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129/2007, 18/2016, 47/2018 и 9/2020 – др. закон), Параграф; [1]     ЗАКОН О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ(„Службени гласник РС”, бр. 129 од 29. децембра 2007, 18 од 1. марта 2016, 47 од 20. јуна 2018, 9 од 4. фебруара 2020 – др. закон), Правно-информациони систем
2. [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, бр. 15/2006), Параграф; [2]     УРЕДБА О УПРАВНИМ ОКРУЗИМА(„Службени гласник РС”, број 15 од 27. фебруара 2006.), Правно-информациони систем
3. [3]     ОПШТИНЕ И РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
4. [4]     СТАТИСТИЧКИ ГОДИШЊАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ (2019), Републички завод за статистику, Београд, 2019.
5. [5]     ПРИРУЧНИК ЗА ПОЛАГАЊЕ ДРЖАВНОГ СТРУЧНОГ ИСПИТА (2019), Министарство државне управе и локалне самоуправе, Београд, 2019.
6. [6]     СИСТЕМАТСКИ СПИСАК НАСЕЉА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2011), Републички завод за статистику, Београд, 2011.
7. [7]     РЕГИОНИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ (2017), Републички завод за статистику, Београд, 2008.
8. [8]     РЕГИСТАР УПРАВНИХ ОКРУГА, Министарство државне управе и локалне самоуправе
9. [9]     УПРАВНИ ОКРУЗИ, Република Србија, Влада, Управа за заједничке послове Републике Србије
10. [10]   УПРАВНИ ОКРУЗИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)
11. [11]   ПОРТАЛ ОТВОРЕНИХ ПОДАТАКА, Република Србија
12. [12]   ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51/2009, 30/2010 и 89/2015 – др. закон), Параграф; [12]   ЗАКОН О РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ(„Службени гласник РС”, бр. 51 од 14. јула 2009, 30 од 7. маја 2010, 89 од 27. октобра 2015 – др. закон), Правно-информациони систем
13. [13]   УРЕДБА О НОМЕНКЛАТУРИ СТАТИСТИЧКИХ ТЕРИТОРИЈАЛНИХ ЈЕДИНИЦА(„Службени гласник РС“, број 109 од 25. децембра 2009, 46 од 9. јула 2010), Правно-информациони систем
14. [14]   СТАТИСТИЧКИ РЕГИОНИ СРБИЈЕ, Википедија (интернет)

НАПОМЕНА: Подаци су информативног карактера и нису за службену употребу. Страница је креирана у октобру 2020. године, те није до данас у потпуности ажурирана. Пре (званичне) употребе изнетих података, проверите исте код званичног извора, у супротном не одговарамо. Ако постоје промене у одређеним подацима, јавите и нама у мејлу веб-администратора како бисмо их ажурирали.