ВАКЦИНАЦИЈА
- „Вакцина спашава живот”, Дарија Кисић Тепавчевић, 13.07.2021. (ЛИНК)
- „Бираш вакцину или вирус, ако размишљаш превише, погрешићеш и одабраћеш вирус”, Предраг Кон, 19.04.2021. (ЛИНК)
- „Једини начин да зауставимо пандемију јесте вакцина, тако да решење постоји – строго поштовање мера превенције и вакцинација”, Мијомир Пелемиш, 26.01.2021. (ЛИНК)
- „Без обзира на то да ли смо примили вакцину или не, морамо носити маске у затвореним просторима, водити рачуна о хигијени руку, одржавати међусобну дистанцу када год је то могуће и редовно проветравати просторије”, Влада Републике Србије, 25.01.2021. (ЛИНК)
ВЕСТИ ВЕЗАНЕ ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ
НАПОМЕНА: Сваки веб-чланак из општине Кучево има у наслову префикс „КУЧЕВО:”
- Београд, 13. јул 2021. године, уторак
Чланица Кризног штаба за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19 и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да је епидемиолошка ситуација у Србији последњих недеља стабилна, али да се обухват вакцинације мора повећати, ако желимо спремни да сачекамо јесен.
Кисић Тепавчевић је, након седнице Кризног штаба, рекла да се, међутим, у већини земаља бележи погоршање епидемиолошке ситуације, која је делом везана за појаву новог соја коронавируса, али је, пре свега, разлог за то недовољни обухват вакцинације.
Она је пренела да је и највећи део данашњег састанка био посвећен томе како да се утиче на све да се повећа обухват вакцинације, јер цепива штите од ширења болести, али и од смртних исхода.
То није само индивидуална, већ и колективна одговорност, јер вакцинацијом штитимо и оне које највише волимо, поручила је Кисић Тепавчевић, додавши да се последњих дана бележи благи пораст оболелих.
Сезона је годишњих одмора, али вирус није на одмору и то нам потврђује број инфицираних, али и то што сваки дан неко од наших суграђана изгуби живот, нагласила је она.
Према њеним речима, међу хоспитализованим пацијентима, више од 99 одсто није вакцинисано, док међу преминулима од заразе коронавирусом није било особа које су комплетно вакцинисане, што је велики показатељ колико је важна вакцинација.
Кисић Тепавчевић је прецизирала да је у Србији бар једном дозом вакцинисано 2.772.927 особа, док је комплетно имунизовано 2.642.507 грађана.
То је, како је навела, 49 одсто, а имајући у виду колико су нам дуго вакцине доступне, и то да је цепиво обезбеђено за сваког грађанина, овај проценат није довољан ако желимо да што спремнији дочекамо јесен и сезону респираторних инфекција.
Она је нагласила да постоје региони са високом свести о значају вакцинације и већим бројем вакцинисаних, међу којима је Београд, где је у општини Стари град вакцинисано 74,13 одсто пунолетних становника, а на Савском венцу 72,53 одсто.
Према њеним речима, уз главни град, који предњачи по броју вакцинисаних, у врху су и Прибој, Ниш, Ужице, Кладово, Кикинда и Нови Сад, док су Тутин, Нови Пазар и Лајковац међу градовима у којима је недовољно људи вакцинисано.
Она је, поводом информација да поједини клинички центри траже од запослених који се нису вакцинисали ПЦР тестове приликом повратка са одмора, нагласила да је болница место где постоји највећи интензитет контаката са најосетљивим грађанима, који су болесни и захтевају лечење и негу.
Кисић Тепавчевић је рекла да здравствени радници могу бити преносиоци инфекције, а да је једна од мера која се може доносити индивидуално, од болнице до болнице, у зависности од епидемиолошке ситуације, да се запосленима, након одмора, може тражити доказ да нису заражени.
Према њеним речима, вакцине су доступне од децембра тако да су сви здравствени радници, који одговорно схватају свој посао, а који немају контраиндикацију, примили вакцину.
Они који на дужи временски период оду са свог радног места, приликом повратка морају да буду безбедни за своје пацијенте и болничку средину подвукла је она, истакавпи да треба да пруже доказ да нису заразни а то је ПЦР тест.
Кисић Тепавчевић је, такође, навела податак да је у установама социјалне заштите вакцинисано више од 90 одсто корисника и 80 одсто запослених, што је довело до тога да су у претходном периоду у тим установама забележени само спорадични случајеви заражених коронавирусом.
Када је реч о здравственим установама и броју вакцинисаних који раде у тим установама, она је рекла да нема прецизне податке, али и да би свака од тих установа требало да доноси индивидуалне мере, у зависности од актуелне епидемиолошке ситуације.
Она је нагласила и да морамо бити свесни чињенице да, и уколико се укаже потреба за трећом дозом вакцине, она неће обезбедити колективни имунитет.
Према њеним речима, сви они који су ревакцинисани сигурно ће отићи да приме и трећу дозу, уколико се испостави да је потребна, али сада је приоритет да се они, који нису примили ниједну дозу, вакцинишу како бисмо стекли колективни имунитет и изборили се са вирусом.
Кисић Тепавчевић је навела да се још увек раде истраживања о трећој дози, напоменувши да се показало да поствакцинални имунитет траје дуже него што се првобитно мислило.
Она је указала на то да није примећен велики број инфицираних који су претходно вакцинисани, а да и они који јесу инфицирани, а вакцинисани су, нису имали теже облике болести.
Задатак свих вакцинисаних јесте да утичу на оне које познају, а који нису вакцинисани, да промене мишљење и да то учине, јер вакцинацијом не штите само свој живот, већ животе свих нас, поручила је Кисић Тепавчевић.
Чланица Кризног штаба је рекла да се обухват вакцинисаних не повећава темпом који је био очекиван, при чему је поново апеловала на све, поготово на оне између 18 и 30 година да се вакцинишу.
Према њеним речима, од почетка имунизације учињен је читав низ афирмативних потеза, међу којима је подршка државе вакцинисанима у износу од 3.000 динара, као и то што су се културне институције, али и многи фестивали, попут „Егзита“, укључили у кампању мотивисања младих.
Али, ја не знам да ли је неком потребна већа мотивација од податка да је више од 99 одсто особа, које су последњих месеци хоспитализоване, невакцинисано. Вакцина спашава живот, нагласила је она.
Кисић Тепавчевић је поновила да је истраживањима доказано да су вакцине безбедне, при чему у највећем броју случајева где су се појавиле неке болести, то није имало везе са вакцином, сем што се подударило са временом вакцинације.
Она је младим особама поручила да не постоји ниједна реакција која би их довела у ризик од каснијег оболевања, већ да су они резервоар преношења инфекције, уколико нису вакцинисани.
Како је навела, на седници Кризног штаба данас је констатовано да више од 30 одсто људи не носи заштитне маске и не одржава дистанцу, па ће у наредном периоду бити пооштрене контроле поштовања мера против епидемије.
[Последња промена: 13.09.2021 у 12:53]
[ВРАТИ СЕ НАЗАД]
Где могу да се о свему око вакцинације информишем?
Све званичне информације о вакцинацији против коронавируса у Републици Србији можете да сазнате на https://vakcinacija.gov.rs/ „ВРАТИМО ЗАГРЉАЈˮ или кликом на банер испод „ВРАТИМО ЗАГРЉАЈˮ.
Како могу да се пријавим за вакцинацију?
Врло једноставно.
Пријављивање за вакцинацију против COVID-19 могуће је на следеће начине:
или следећим (дужим) кораком, путем веб-адресе https://euprava.gov.rs/usluge/6224 (важи од 11.01.2021):
- Пијављивање телефоном на броју 0800 222 334, од понедељка до петка, од 08:00 до 20:00 часова, за оне грађане који то не могу да обаве електронски (важи од 14.01.2021).
- Вакцинација је могућа и без заказивања за целу територију Републике Србије (било где да се налазите). Информишите се телефоном или посетите Дом здравља (вило који) или пункт за вакцинацију без заказивања. За све информације када се ради о општини Кучево можете се обратити контакт-центру Дома здравља Кучево на телефон 012/852-108.
Позив младима да помогну својим старијим укућанима и уместо њих попуне образац, оставивши при том своју имејл адресу и контакт телефон. (ЛИНК)
Којим вакцинама против COVID-19 располаже Република Србија?
Грађани Републике Србије имају могућност да се против болести COVID-19 вакцинишу вакцинама четири различита произвођача. Вакцине против COVID-19, за које је Агенција за лекове и медицинска средства Републике Србије потврдила безбедност, ефикасност и квалитет и издала дозволу за употребу лека, су (ЛИНК):
- Pfizer-BioNTek (Pfizer-BioNTech COVID-19 Vaccine Comirnaty);
- Sputnjik V (Спутњик В - Гамалеја истраживачки центар) (Гам-КОВИД-Вак);
- Sputnjik V (Спутњик В - Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлакˮ);
- Sinopharm (SARS-CoV-2 Vaccine (Vero Cell), Inactivated);
- Oxford/AstraZeneca (од 30.03.2021. мења назив у: Vaxzevria);
ChAdOx1 nCoV-19 Corona Virus Vaccine (Recombinant)
COVISHIELD/AstraZeneca SKBio AZD1222-COVID-19 Vaccine
(ChAdOx1-S(recombinant))/COVID-19 Vaccine AstraZeneca
- Moderna (Spikevax (previously COVID-19 Vaccine Moderna).
Свака вакцина против COVID-19 која је одобрена од стране националног регулаторног тела је добар избор.
Дакле, у Републици Србији су доступне следеће вакцине против коронавируса (против заразне болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2), и све се дају у две дозе:
- „Фајзер-Бионтекˮ mRNK вакцина, садржи iRNK у липидном омотачу (вакцина коју су развили америчка компанија „Фајзерˮ и немачки „Бионтекˮ). Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) дала је сагласност 18.12.2020. године за употребу и увоз „Фајзеровеˮ вакцине. У Србији 22.12.2020. стигле прве дозе америчке вакцине „Фајзерˮ (4875 доза). Друга доза „Фајзерˮ се даје у размаку од три (3) недеље (након 21 дан).
- „Спутњик Вˮ векторска вакцина (вакцина коју је развио руски Национални центар за епидемиологију и микробиологију „Гамалејаˮ, Русија). У Србији 30.12.2020. стигле прве дозе руске вакцине „Спутњик Вˮ (2400 доза). Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) дала је сагласност 31.12.2020. за употребу руске вакцине „Спутњик Вˮ. Друга доза „Спутњик Веˮ се даје у размаку од три (3) недеље (након 21 дан) - прва и друга доза су различите.
- „Спутњик Вˮ векторска вакцина (вакцина коју је развио Институт за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак" Београд, Србија) (у употреби је од 22.10.2021. године).
- „Синофармˮ инактивисана вакцина (умртвљени вирус) (вакцина коју је развио кинески произвођач „Синофармˮ). У Србији 16.01.2021. стигле прве дозе кинеске вакцине „Синофармˮ (1.000.000 доза). Агенција за лекове и медицинска средства Србије (АЛИМС) дала је сагласност 18.01.2021. за употребу кинеске вакцине „Синофармˮ. Друга доза „Синофармˮ се даје у размаку од 2 до 4 недеље (најчешће након 3 (три) недеље, тј. 21 дан).
- „Оксфорд/АстраЗенекаˮ („АстраЗенекаˮ, тј. сада „Ваксзевријаˮ) векторска вакцина (вакцина коју су развили британско-шведска компанија „Астра-Зенекаˮ и Универзитет у Оксфорду). У Србији 21.02.2021. стигле прве дозе британско-шведске вакцине „АстраЗенекаˮ (150.000 доза, из Индије). Друга доза „АстраЗенекаˮ се даје у размаку од 12 (дванаест) недеља (након 84 дана).
- „Модернаˮ mRNK вакцина (вакцина коју је развила америчка компанија „Модернаˮ). У Србији 03.11.2021. стигле прве дозе „Модернеˮ (200.000 доза, из Пољске). Друга доза „Модернаˮ се даје у размаку од четири (4) недеље (након 28 дана).
Шта пишу медији о ефикасности вакцина?
· Pfizer-BioNTek (Фајзер-Бионтек)
- ефикасност после прве дозе 52%, а после друге дозе 95% (BBC NEWS, 21. јануар 2021 - ЛИНК)
- ефикасност после друге дозе је 91,3% (у новембру 2020. било 95%) (РТС, 15. април 2021 - ЛИНК)
- ефикасност после треће дозе је 95,6% (ИНФОРМЕР, 21. октобар 2021 - ЛИНК, РТС - ЛИНК)
· Спутњик В
- ефикасност после друге дозе је 91,6% (РТС, 02. фебруар 2021 - ЛИНК)
- ефикасност после друге дозе је 97,6% (РТВ, 19. април 2021 - ЛИНК, 28. мај 2021 - ЛИНК)
- ефикасност после друге дозе је 97,6% (Влада Србије, 28. мај 2021 - ЛИНК)
- заштита коју пружа од различитих варијанти коронавируса је јача него код других вакцина
Ненад Поповић (министар за иновације и технолошки развој): „На 100.000 доза вакцина Спутњик В, забележен је само 31 нежељен случај. Најчешће реакције биле су повишена температура, малаксалост, бол у мишићима и на месту убода. Није било смртних случајева повезаних са вакцинацијом, као ни случајева церебралне венске тромбозе после вакцинацијеˮ, истакао је Поповић. (ЛИНК)
· Sinopharm (Синофарм)
- ефикасност после друге дозе је између 80 и 86% (РТС, 16. јануар 2021 - ЛИНК)
- ефикасност после друге дозе је 79% (ДАНАС, 11. април 2021 - ЛИНК)
- ефикасност после друге дозе је 79,4% (РТВ, 11. април 2021 - ЛИНК)
Студија из Аргентине је показала да је „Синофармˮ (кинеска) цепиво показало 84 одсто ефикасности у спречавању смртности код старијих од 60 година. У спречавању оболевања у Кини показала ефикасност од чак 84 одсто, а у Уједињеним Арапским Емиратима 86 одсто случајева. Синофарм је рађена по традиционалној методи, те садржи читав вирус, док остале (иновативне: Астра-Зенека, Фајзер и Модерна) садрже само РНК, тј. информацију за синтезу протеина. Кад долази до мутације, стварање нових сојева, долази управо до промене на с-протеину, што је разлог велике ефикасности Синофармове вакцине према делта соју, који доминира у четвртом таласу пандемије. Резултати истраживања високорангираног медицинског часописа из Шри Ланке (објављен 19. јула 2021) – вакцина Синофарма показала ефикасност од 95 одсто када се ради од делта соју, односно чак 99 одсто у узрасту од 20 до 39 година, а код старијих од 60 година 93,3 одсто. (Информер, 30. јул 2021, ЛИНК)
Након треће дозе Синофарма особама до 65 године ниво антитела се повећава четири пута, а код особа изнад 65 година два пута – ова информација стоји званично на сајту кинеске агенције за лекове. Вакцина кинеског Синофарма рађена је по традиционалној методи, за разлику од иновативних у које спадају Астра-Зенека, Фајзер и Модерна. Синофарм садржи читав вирус, док остале садрже само РНК, тј. информацију за синтезу протеина. Кад долази до мутације, стварање нових сојева, долази управо до промене на с-протеину, што је разлог ефикасности Синофармове вакцине према делта соју. (Информер, 15. септембар 2021, ЛИНК)
· Oxford/AstraZeneca (АстраЗенека)
- ефикасност после прве дозе је 64,1%, а после друге 70,4% (BBC NEWS, 21. јануар 2021 - ЛИНК)
- ефикасност после друге дозе је 79% (РТС, 22. март 2021 - ЛИНК)
· Moderna (Модерна)
- ефикасност ове вакц. је 94%, Н1, 03.11.2021 - ЛИНК (Н1, 15.12.2020 (94,1) - ЛИНК; РТС, 17.01.2021 - ЛИНК)
- ефикасност ове вакцине је 94,5 одсто (BBC, 16.11.2020 - ЛИНК)
Које су врсте тестова на коронавирус који се раде у Србији?
· пи-си-ар (PCR) тестови
Представља златни стандард за дијагнозу и њиме се утврђује (на основу бриса грла и носа) да ли смо или нисмо тренутно инфицирани.
· антигенски тестови (брзи антигенски тестови)
Узорак за ову анализу је брис грла, тј. брис слузнице ждрела, тј. брис носног дела ждрела (брис из nazofarinksa) и утврђује присуство вируса у горњем респираторном тракту. Ови тестови имају најбоље резултате код пацијената са високим вирусним оптерећењем, што обично постоји 1–3 дана пре појаве првих симптома болести, као и у току првих 5–7 дана обољења. Резултати су готови за око сат времена.
Уколико је антигенски тест позитиван, он је сигурно позитиван, а уколико је антигенски тест негативан, ви ћете онда урадити ПЦР тест или ћете поновити још једном антигенски тест.
Детекција АНТИГЕНА су најприкладнији тестови за откривање ране инфекције. Антиген се може детектовати ТРИ ДАНА пре појаве симптома болести и ПЕТ ДАНА након почетка болести. Уколико је особа била у контакту са другом особом оболелом од COVID-19, треба да прође 3-5 дана од контакта да би се радило тестирање COVID-19 Ag.
· серолошки тестови (брзи серолошки тестови)
Ови тестови детектују две класе антитела, IgM i IgG, и користе се за утврђивање (из крви пацијента) да ли је особа била инфицирана коронавирусом. Резултати су готови за до пола сата.
То су тестови који детектују наш имунски одговор. Од шестог, седмог дана инфекције већина особа почиље да ствара IgM антитела као одбрамбени механизам на одређену врсту инфекције. Од 10. до 14. дана почињу да се стварају IgG антитела. Зато, серолошко тестирање нема смисла радити при првим симптомима, јер се код већине људи антитела развијају шестог или седмог дана од почетка симптома.
IgM антитела, која су показатељ свеже (скорашње, акутне) вирусне инфекције, јављају се непосредно пре, за време, или после појаве првих симптома болести, у зависности од времена трајања инкубације. Дакле, уколико је резултат IgM антитела позитиван, то значи да сте недавно имали контакт са вирусом. IgM антитела свој највиши ниво у серуму постижу недељу дана након појаве првих симптома болести, а затим опадају, тако да се у трећој недељи од почетка болести, углавном, не могу наћи у серуму. Уколико је резултат теста повишена вредност SARS-CoV-2 IgM антитела, то може указивати на тренутну или недавно прележану инфекцију.
Тестом се доказује присуство IgM антитела који могу да указују на тренутно присутну или недавно прележану инфекцију. Тест се препоручује особама које тренутно осећају симптоме или је прошло 7-10 дана од првих појава симптома.
IgG антитела, која су показатељ да је особа прележала вирус, су препоручена да се провере најмање месец дана од појаве симптома, а највише 6 месеци од појаве истих. IgG антитела се стварају након прележане инфекције COVID-19 (симптоматски и асимптоматски), као и након успешно спроведене вакцинације. IgG антитела почињу да се стварају у другој недељи болести и свој највиши ниво достижу око 4 недеље од појаве првих симптома. Приближно 6 недеља након инфекције између 94 – 98% оболелих показује повишен ниво IgG антитела. Ова антитела се дуже време задржавају у организму и показатељ су прележане инфекције и успешне, вакцином идуковане имунизације.
Тестом се доказује присуство IgG антитела који указују на то да је особа раније била у контакту са вирусом. IgG антитела су тзв “стара” антитела и потврђују раније присуство инфекције у организму. Препорука је да прођу четири недеље од првих симптома болести.
IgA антитела су локална антитела која се у свежој инфекцији концентришу на површини слузокоже грла, носа, црева и у секретима. Јављају се неколико дана после појаве симптома и свој максимум достижу две недеље после почетка болести, а затим опадају и нестају око 4. недеље након појаве првих симптома.
Просечно трајање инкубације (време које протекне од контакта са извором инфекције SARS-CoV-2 до појаве првих симптома) је 4-5 дана, а може бити од 3 до 14 дана.
*Брзи тестови су такозвани хроматографски тестови.
Шта каже статистика (бројке)?
СТАТИСТИЧКИ ПОДАЦИ ВЕЗАНИ ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ ПРОТИВ КОВИД-19
|
Датум
|
ОПИС
|
Линк
|
23.06.2022.
|
УКУПНО: Број доза: 8.534.688 – прва доза 3.354.075, друга доза 3.278.198, трећа доза 1.902.412. ПОЈЕДИНАЧНО: Држављани РС – прва доза 3.164.033, друга доза 3.106.305, трећа доза 1.868.327. Страни држављани са боравком у РС – прва доза 12.198, друга доза 11.609, трећа доза 6.903. Страни држављани без боравка у РС – прва доза 177.844, друга доза 160.284, трећа доза 27.185.
|
ЛИНК
|
04.12.2021.
|
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић саопштила је да је 55 одсто грађана Србије потпуно вакцинисано, а да је 28,5 одсто становништва примило трећу дозу и као охрабрујући податак навела да је 77 одсто оних којима је било време за трећу дозу и примило вакцину.
|
ЛИНК
|
16.11.2021.
|
Тренутно вакцинисано 56,7 одсто пунолетних грађана Србије.
|
ЛИНК
|
03.11.2021.
|
У свету дато више од седам милијарди доза вакцина и приближно 40 одсто популације глобално вакцинисано.
|
ЛИНК
|
20.10.2021.
|
Тренутно имамо вакцинисаних првом дозом 2.946.969 особа, односно 54,6 одсто, ревакцинисана је 2.834.971 особа, то јест 52,5 одсто, док је трећом дозом вакцинисано 792.411 људи, односно 15 одсто грађана.
|
ЛИНК
|
19.10.2021.
|
УКУПНО: Број доза: 6.721.216 – прва доза 3.071.523, друга доза 2.941.696, трећа доза 707.997. ПОЈЕДИНАЧНО: Држављани РС – прва доза 2.900.535, друга доза 2.788.799, трећа доза 703.672. Страни држављани са боравком у РС – прва доза 10.509, друга доза 9.571, трећа доза 1.359. Страни држављани без боравка у РС – прва доза 160.479, друга доза 143.326, трећа доза 2.956.
|
ЛИНК
|
03.08.2021.
|
Просек вакцинисаних са обе дозе, старијих од 18 година, за Браничевски округ је 36,68 одсто, а по општинама је следећи: Велико Градиште 43,38%, Пожаревац 42,37%, Голубац 41,53%, Кучево 40,93%, Мало Црниће 32,85%, Жабари 33,42%, Петровац на Млави 32,33%, Жагубица 26,63%. Према подацима од 13. августа 2021. године, на подручју браничевског округа укупно је вакцинисано 53.429 грађана, а ревакцинисано 24.875.
|
новина
"Реч народа"
|
27.06.2021.
|
У општини Кучево до сада је са обе дозе вакцине имунизовано 4.321 особа, док је са једном (првом) дозом 96. Највише је оних од преко 65 година старости, док је најмање оних од 20 до 40 година. На почетку кампање имунизације, највећи број грађана су примили кинеску вакцину „Синофармˮ, али потом је много оних који су примили и америчку вакцину „Фајзерˮ.
|
ЛИНК
|
22.04.2021.
|
Од почетка процеса имунизације до 22. априла 2021. године, у општини Кучево вакцинисано је укупно 4332 особе (број датих доза, са једном и две дозе), од чега првом дозом 2499, а првом и другом (ревакцинисано) 1833. Проценат вакцинисаних на територији општине Кучево је 22,5%.
|
ЛИНК
|
20.04.2021.
|
Од почетка процеса имунизације у општини Кучево вакцинисано је првом дозом 2.624 особа, а ревакцинисано 1.800. Када се ради о појединачним вакцинама, подаци су следећи: Спутњик В – I дозу примило је 60 пацијената, а ревакцинисано је њих 45; Астра-Зенека – I дозу примио је 41 пацијент, док ревакцинисаних за сада још није било; Синофарм – I дозу примило је 1692 пацијента, а ревакцинисано је 1390; Фајзер – I дозу примио је 831 пацијент, а ревакцинисано је 365.
|
ЛИНК
|
*Ажурирање се врши местимично/периодично. Извор: Дом здравља Кучево, РТС, недељник „Реч Народаˮ, Влада РС, интернтет, и остали.
У Србији је 24.12.2020. године почела вакцинација против коронавируса (КОВИД-19). ЛИНК-1, ЛИНК-2
У Србији је 19.01.2021. године почела масовна вакцинација грађана против коронавируса. ЛИНК
Од почетка вакцинације у Србији је до краја априла свега 0,3 одсто потпуно вакцинисаних „Фајзеровомˮ вакцином и 0,5 одсто „Спутњик Вˮ вакцином заразило коронавирусом, кажу у Институту за јавно здравље „Милан Јовановић Батутˮ. Истраживање показало да оболело и 1,5 одсто вакцинисаних „Синофармомˮ и 2,5 одсто вакцинисаних првом дозом „Астра-Зенекеˮ.
Код Астра-Зенеке, Фајзера и Спутњика показало се да је међу зараженима било јако мало хоспитализација и тешких клиничких слика, а у том периоду нема регистрованих смртних исхода међу вакцинисанима.
ИЗВОР - „Институт "Батут": Мање од три одсто вакцинисаних добило коронавирусˮ
Вакцинација познатих из Републике Србије
Председник Републике Србије Александар Вучић примио је први дозу вакцине „Синофармˮ (кинеска) 06.04.2021. године у Рудној Глави (Мајданпек) (ЛИНК). Ревакцинисао се 27.04.2021. године у Пуковцу (Дољевац) (ЛИНК). Трећу (бустер) дозу примио је 07.11.2021. године на Београдском сајму (ЛИНК).
Премијерка Владе Републике Србије Ана Брнабић, епидемиолог и члан Кризног штаба Предраг Кон и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић примили су прву дозу вакцине „Фајзерˮ (америчка) 24.12.2020. године (ЛИНК). Премијерка Владе РС примила је другу дозу 14.01.2021. године (ЛИНК) и трећу (бустер) дозу вакцине „Фајзер Бионтекˮ 17.10.2021. године (ЛИНК).
● Председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић примио је I дозу вакцине „Спутњик Вˮ (руску) 06.01.2021. године ● Министар унутрашњих послова Републике Србије Александар Вулин примио је I дозу вакцине „Спутњик Вˮ (руску) 06.01.2021. године. Дана 10.09.2021. примио и трећу дозу „Спутњик Вˮ. ● Министар здравља Републике Србије Златибор Лончар примио је I дозу вакцине „Синофармˮ (кинеску) 19.01.2021. године. ● Министар одбране Републике Србије Небојша Стефановић примио је I дозу вакцине „Синофармˮ (кинеску) 19.01.2021. године.
Акти:
Сва републичка акта (закони, одлуке, уредбе, решења, закључци, правилници, наредбе, упутства) можете побледати овде: http://www.pravno-informacioni-sistem.rs/fp/covid19.
Одлука о образовању Радне групе за припрему и спровођење производње вакцине против COVID-19: 6/2021-48
Званичне информације Републике Србије о коронавирусу (COVID-19) можете наћи на званичној веб-страни Covid19.rs (https://covid19.rs/).
Уредник, приређивач и објава веб-страница „КОВИД-19”: медијски сарадник и веб-администратор – kucevacke.novine@gmail.com (Д)
Прилоге припремио (текст, фото, табеле, графиконе, дизајн, прелом) и објавио: kucevacke.novine@gmail.com (Д)
Креирано (објаљено): од 06. марта 2020. године (Д)
Редизајнирано (сав садржај / цела веб-страница): 09.04.2021, 13.09.2021, 27–28.07.2022. године (Д)
Ажурирано (сав садржај / цела веб-страница): 27–28.07.2022. године (Д)